Тренутак пре но што дуне ветар

У трену када цео свет стане
и лет мува и лавеш паса не чује.
бићеш моја.
И верујем да знаш да чекам ветар
који ће преко свиле твоје хаљине
помиловати твоје груди.
И када град постане само наш
и ја твој
када са улица нестану људи
у тренутку пре него што дуне ветар
бићеш моја.

Како год било

Како год било, ја те волим
ако ме нећеш и ако су брегови предалеки
а ноге пре кратке за путеве дуге
волим те, како год било

Како год било, ја те волим
и ако моје име не желиш да чујеш
и музику другог срца слушаш
волим те, како год било

Замена

Ако би на овом свету било правде,
ветар ти не би мрсио косу
док други момци улицом пролазе.
и ако заиста има правде,
ја бих те белом кафом будио
И ветар ујутру одмењивао.

Hello world!

Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!