„Burning Bridges“, tema iz „Kelijevih heroja“

http://www.youtube.com/watch?v=9_VhnAl2BFM

„Burning Bridges“

Friends all tried to warn me
But I held my head up high
All the time they warned me
But I only passed them by
They all tried to tell me
But I guess I didn’t care
I turned my back and
Left them standing there

All the burning bridges that have fallen after me
All the lonely feelings and the burning memories
Everyone I left behind each time I closed the door
Burning bridges lost forevermore

Joey tried to help me find a job
A while ago
When I finally got it I didn’t want to go
The party Mary gave for me
When I just walked away
Now there’s nothing left to say

All the burning bridges that have fallen after me
All the lonely feelings and the burning memories
Everyone I left behind each time I closed the door
Burning bridges lost forevermore

Years have passed and I keep thinking
What a fool I’ve been
I look back into the past and
Think of way back then
I know that I lost everything I thought I that could win
I guess I should have listened to my friends

All the burning bridges that have fallen after me
All the lonely feelings and the burning memories
Everyone I left behind each time I closed the door
Burning bridges lost forevermore

Burning bridges lost forever.

Моја другарица Ина је прерадила прву строфу:)

Вечерас желим бити сам.
Без туге за тобом.
Хоћу да последње мисли пред сан
потрошим на нешто друго;

- на безобразно високу цену „милке” са бадемима
- на неправду према малим земљама
- на пад нивоа Нила у Египту
- на ништа и на све.

Вечерас само, на тебе…не.

И опет, вечерас (Поспана песма)

Вечерас желим бити сам.
Без вечерње туге за тобом.
Желим да вечерас,
последње мисли пред сан
потрошим на нешто друго:
- на безобразно високу цену „милке“ са бадемима
- на неправду према малим земљама
- на пад нивоа Нила у Египту
Али не на тебе.
Не вечерас.

не могу и вечерас са тобом у мојој глави
да започнем сан.
И целу ноћ да проведем са тобом
у мом наручју, љубећи те страсно.
Не, вечерас не желим да ми лупа срце
раздвојено од твог само танком слојем сна.
Увек те желим у наручју, само не вечерас.

Пусти да тај вео сна
буде вечерас брана
и пусти ме да спавам, макар једном у години
не жудећи за тобом, и пусти
да се пробудим са блаженим осмехом а да није намењен теби.
Бар не вечерас.

И опет, ево,
мислим на тебе, а очи полако,
склапају се снене.
И никако, опет
да те избацим из главе.
Ни вечерас, ни вечерас

Сале

Бесмислена љубомора

Посматрам је,
чисту и сјајну,
са одблеском сунца
које кроз прозоре у касно поподне сија.
Краичком ока видим,
прелама се светлост,

И на њој, видим јасно
траг твог кармина

И ти не можеш да разумеш завист и љубомору
- ка обичмој кафанској чаши

што си је уснама додиривала,
а мене ниси.

Као врели ветар

Вечерас је је врхунац топлог таласа
и ја жудим да те узмем у наручје
и још једном учиним да се осетиш као жена.

Потребан ми је додир твоје коже
да надвиси врелину ове ноћи
и да се поред тебе, осетим као мушкарац.

Желим та отворим собу твоје страсти у овој несносној ноћи,
да ти отмем последње атоме снаге
пре но што у мом научју заспеш,

да се претворим у овај врели ветар.

Пссссссст!

Стој мирно и не померај се,
пашће на земљу и нестаће.
Топло је лето, испариће.
Не померај се.

Полако,…тихо… сада.
малена је, нестаће ако се помериш
Пусти да ти приђем близу, толико близу
и лагано…(ох, како дрхти!)
Врхом језика скинем са ресице твог уха
последњу кап
летње кише.

Те три ноте

Чудно,
када год помислим на тебе
у глави чујем три ноте.
И цео живот провешћу
тражећи
те три ноте

И кораци које правиш
по асвалту топлог јула
у мојој глави одзвањају
те три ноте

И под топлим ветром
коса ти се њише
милована зрацима сунца
у ритму
те три ноте

И док лежимо у загрљају
држим ухо на грудима твојим
тихо слушам и покушавам да спознам
те три ноте.

Нисам кафански човек, али…

Седим у кафани,
довољно дуго да постанем инвентар.
Чекам да се појавиш
и прођеш крај мене.

И твоја хаљина створи,
онај предивни шушкави звук.
Моју химну.
А ја не пијем…

Све је у теби

Твоје око украло је све искре моје љубави,
а твоја коса сва моја миловања.
Све што сам имао у теби је.

Ходај поносна.

Мој омиљени мачак, Гарфилд:)