Случајни путник

Ветар носи ђубре са улица
и о ноге ми обавија старе новине-
на авенији изгубљених снова.

Улица широка и пуста
моји кораци вређају побожни мук,
кварт глув за питања дошљака.
Призлазим вратима и бојажљиво позвоним,
и питам се, јесам ли ја то починио грех?
Брава шкљоца, отварају се врата  и живот ме усисава у себе.