Нјахрабрији човек

Нема храбријег човека
до онога који који јутро чека
са именом жене у срцу,
која је далеко од њега.

И смелијег од оног што на починак иде
не стрепећи од сутрашњице
јер последње што на уснама пред сан му беше-
њено слатко име.

Нити тужнијег од њега кад ујутро прогледа
јастук крај себе не изгужван,
и очи затвори да плакао не би,
што она није крај њега.

Љубав и нова ноћ

Твоје руке осећам у мраку самоће око мене
док последњи зрак нестаје са хоризонта.
И долази љубав а ни месец се није појавио.

Желео бих поново да видим сребро месечине
на твом прелепом лицу.
И одсјај у оку што гаси звезда сјај.

Кућа из снова 2

<a href=“    

    

    

   „>