Напомена уз љубав

Тешко је волети духа поред себе,
жену која се отиснула далеко од тебе,
море које те раздваја од ње
и самоћу која те са свих страна обавија.

Тешко је бити сам а мислити смално на њу,
још је теже бити са другом док у очима те друге
видиш одсјај ока оне праве
како полако те поново баца у самоћу

Тешко је чак и помислити на срећу
када око тебе нема среће ни трун,
и загристи комад хлеба,
када нема никог са тобом ни да се посвађа.

Тешко је волети ону која није крај тебе,
јер је ни опсовати због самоће не можеш,
нити викнути грубу реч на њу,
нити загрлити и уз пољупце опроштај тражити.

А када коначно пожелиш рећи јој грубу реч,
подвикнути мушки и зграбити је чврсто,
она ти кроз прсте исчили и са усана изветри пољубац њен
и све се поново у проклетсво саможе врати.

Зато је љуби док можеш и из загрљаја не пуштај,
вичи, али и за опроштај моли.
Стегни и мази, опсуј и љуби,
Немој је заувек чекати к`о ја.