Ti nisi alhemičara delo,
što trikovima i opsenom
olovo pretvaraju u zlato.
Ono što sija samo na suncu,
kad oblaka nema na nebu ni zrno
Ti sijaš tami mrkle noći
i kad olovnna tama prekrije sunce,
Ti mi nisi utega na vratu
da me na dno mora života vuče
Tvoj sjaj daje mi krila
da se iz mora u nebo vinem.
I kad sunca nestane i nebo tama prekrije
ti ćeš sijati duboko u meni,
poslednja iskra na kraju svemira,
zadnji sjaj umirućeg svemira.
Za Gordanu.
OVA PESMA MI SE MNOGO DOPADA,A VIDIM I DRUGIMA.