Vučica

Posted: 17. новембар 2010. in Uncategorized

U ovoj večeri što skriva zvezde

i zov vučice tamu para,

dok zvezda nema i meseca tog

a ruka hrli nebu bez zvezda.

 

Srce kuca poslednje takte,

sonate života što nas okovima veže

i posletnji tak vučicin korak beše

 

 

na svom vratu osećam joj dah.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s