Reč će te moja povredit iili u nebeske visine podići. Pokrivka za laku noć biti i poljubac za dobro jutro. I svetlo u mračnoj noći i vatrica u studeni samoće Moja će ti reč biti ključ od srca tvog.
Архива за 30. новембар 2010.
Voleo bih da mi Bog oprosti tvoju mladost koju sam ukrao jedne noći ispod nebeskih iskrica, na nebu nad balkanom I neka nam nebesa oproste, to veče neizmerne sreće kada smo zagrljeni spavali na postelji od trave s prekrivačem od zvezda.
Zavejana koliba u planini i teška mećava drveće lomi. Ležali smo na podu kraj kamina, obasjani plamenom vatre, lomili jedno drugo mećavom ljubavi vatru nadsijavali vatrenom strasti. I došla je zora i vatra ugasla, a ležali smo zagrljeni, topli u zavejanoj kolibi, u planini Volela si me strašću žene
Jastuk mi na uvo šapuće tvoje ime, zaboravljeno u slojevima finog perja i mekoći svile. I miris tvoje kose , miris svežih jabuka, miris proplanka Edenskih i gora Sinajskih obuzima moj san. Sanjam kožu mekšu od svile, ruke tople kao julsko sunce – poljupci vreli, zaključani u jastuku.
