Pas même les plus grands poètes

Ma chère Annette.Les plus grands poètes ont inventé des mots, que je ne peux pas décrire à quel point Je t’aime. Je pense toujours que ça ne vaut rien et petits, chacun de mes mots. Par rapport à votre beauté.Et les mots «je t’aime» est peu à décrire ce que je ressens pour toi.

Je respire pour vous. Je vois en vous. Je vis pour toi.
Et votre nom.
– Annette!

Bojim se da te dodirnem

Ponekad se plašim da te dodirnem.
Plašim se da će mi tvoja ljubav opeći srce.
Strahujem da će mi se duša vezati za tvoju,
tako da je nikad otrgnuti neću.
ni kada dodje kraj i krenem za drugom,
moje srce će ostati spojeno sa tvojim
i zaista, toga se bojim.
Bojim se da te dodirnem, ali samo ponekad
i milovanja tvoja kad postanu strast.
bojim se da neću hteti da prestanu
ni kad se u meni upali plamičak za drugom,
bojim se da će mi srce i duša ostati staljeni sa tvojim,
i da će mi sve druge postati nedostižan san.

Ponekad se plašim da te dodirnem,
jer ti više nisi san nego java,
bojim se nikada se neću probuditi ni zaspati
već večno ostati s tobom.

Oprosti mi.

Ključ srca

Reč će te moja povredit

iili u nebeske visine podići.

Pokrivka za laku noć biti

i poljubac za dobro jutro.

I svetlo u mračnoj noći

i vatrica u studeni samoće

Moja će ti reč biti

ključ od srca tvog.

Iskrice

Voleo bih da mi Bog oprosti
tvoju mladost koju sam ukrao
jedne noći ispod nebeskih iskrica,
na nebu nad balkanom

I neka nam nebesa oproste,
to veče neizmerne sreće
kada smo zagrljeni spavali
na postelji od trave
s prekrivačem od zvezda.