Као сваки уморни витез,
пред нову битку оштрим стари мач,
и са оштрице каменом скидам,
последње битке сурови спомен.
Оклопа потамнелог одавно
а оштрице мача пламти сјај,
са стране чујем песму, а у срцу туга
вечерас се један витез вратити неће.
И било би лакше да знам да сам ја тај,
али слутим да нека принцеза далека чека
неког у сјајном оклопу
који данас остаје у пољу.
Салетове песме 